понедељак, 19. мај 2008.


Ne znam adresu ni broj,a gde si ti. . .Ostejem zauvek tvoj. . .a gde si ti.Mala. . .uspomene izjedaju,spreman na predaju,otkacen,odbacen,zivim od secanja.
Srca nam puna,jutro nas budi na istome uzglavlju i kao prazik tako nam pocinje dan.Poljubac,zagrljaj,delimo srecu sa osmehom i ljubavlju,suvise lepo,naglo je prekinut san.
Ponovo si nocas mila lagala da nisi bila s njim,ja to osetim.Ponovo su usne tvoje drhtale ko da se boje da ti ne oprostim.Zasto ti je to trebalo,zar nisi mogla ti priznati priznati?

Jos su ti usne umorne i sve sto kazes znam da nije,jos su ti suve cipele naplju znam da kisa lije,jos su ti vreli obrazi u oku sjaj ne prolazi,jos ti na licu pise cija si. . .

Magla na mom prozoru,mirise na nevolju,nocas sam ti tako sam.Kisa pere ullice gde si moja ludice,jis bi nesto da ti dam...I neka nocas grmi,i nek se dusa mrvi,samo da ti cujem glas.Priznajem pred svima,lutam vekovima,trazim tebe,trazim nas...
Jedina,sta si mi uradila,srce mi je pustinja,ljubav je presusila...Jedina,sto me nisi pustila,kad me nisi ljubila...jedina!